Da vojvodjanskim Srbima nije trebalo mnogo da shvate da su "oslobodjenjem" 1918 dobili tek novog gospodara ("od Zla Goreg") govore mnogi dogadjaji - pa i anekdote.
Tako je u jednu vojvodjansku varos dosao izmedju ostalih i jedan srbijanski general; krupan, visok - al' isto tako i bahat i neotesan; pa se sve razmece svojom velicinom i cinom - a posebno kod domacih mirasdzijki - ne bi li ih fascinirao - a i dobro se "ud'o"; jer - da budemo iskreni - srbijanski oficiri nisu imali bogznasta od imovine - sem uniforme i oficirskih "chvaraka" - a i nisu puno marili za fizicki izgled udavaca; tako da nije trebalo puno "vreci da nadje sebi zakrpu", a i roditelji docekali da se "shtafir konacno opaje", pa makar to bio i "shvandravi Pera"; sam' nek idu od kuce.
Elem, da se mi vratimo nasem nadobudnom "djeneralu" - kojem su lokalni mangupi i shereti oma nadli ime - DORONGA.
Za one manje upucene - doronga je dugacka motka u stali kojom se pregradjuje stoka; da se ne bode i ne badrcka medjusobno; koju, stoka - naravno - furtom caka - a da izvinete - i pogani cesto.
Naravno, "djeneralu" nije trebalo dugo, da docuje o svom novom "shpicnametu" - jedino mu niko nije rekao znacenje. Njegovi Srbijanci i precani, naravno, nisu znali - a domaci su svakako cutali, jer su imali prilike dobro da osete svu silinu "bratske ljubavi prekoledji"; a posebno ako bi koji zucnuo koju rec madjarskog ili nemackog - koji bakandza nije trpela.
I tako jednom prilikom, usho djeneral u lokalnu kafanu sa svojom oficirskom svitom, a onaj jedan becar, malko pod gasom - drekne:
"Ziveo djeneral Doronga!"
U kafani prvo malko tisina - a onda i oni drugi - vidli da imaju sansu - pa i oni:
"Ziveo nam Doronga!"
Djeneral se malko brecnuo - al' vidi da mu gomila klice, pa onako - po generalski - nezgrapnim rucerdama zamase belim rukavicama, te sede ucelo brzo spremljenog stola; gazda se odmah rastrco - dono case i par kila belog sa sodom; a i tamburasi se brzo snadjose - pa nasta pesma:
"Stigo nama od Boga,
General nam Doronga..."
I tako motka za razdvajanje stoke dobi svoje trajno mesto u alternativnoj vojvodjanskoj istoriji; sa sve cinom - i ordenjem.